УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 23. јул 2017.

Све је друкчије него у кошници / Белатукадруз



ЗОНА ПРЕЛИВАЊА, 1


1

Убио сам две бубашвабе,
а на стотину их је умакло истовремено.
Оне су измилеле из пукотина,
као моје помисли пред спавање.

Јавила се нова Зона преливања.
И Неред.
Неред је већи од човека.
И Отпад.
Они све надрастају.

Убио сам две бубашвабе,
утисак с путовања укрштао се
са кришкама пресне свакодневнице.
Пребацила је ногу преко ноге
женка риђег медведа. Печати на бутинама
и поруке неиспеглане кошуље нуде
повод за истраживање Пакла Града.
Ишчекујем. Мамим оне помисли
што су се повукле брже од бубашваба
у своје мрачне коморе.

(Лабудово брдо, 24. јуни 1996. Око 24 ч.)


2

Каменчић по каменчић - мозаик.
Пустиња се повлачи полако
- неописива пустиња,
потискује је раскошна оаза,
мутан извор који се бистри,
њакање камила, узвици бедуина.
Пустињу осваја Реч. И Мелодија.
Шавољи скуване кафе.

Брдо цигарета.
Сенке дрвећа заклонивши поглед у даљ,
распрострле су циметаст тепих, и по њему
ходају бешумно дани туробни , сложени
као цигле. Сквер са каубојским салуном.
Речи су као семење. Из њих клија
Вечност. Бујна вегетација која савлађује
шљунак, потискујући га на маргине.
(Као писци који одбијају да буду писци
горки полет књижевних натуршчика.)

Смарагдне воде блистају усред оаза.

Пустињу је стварао ђаво.
И Пролазност, изгледа. Права пустиња
пуна врелог песка. Хватање отровница
голим рукама. Змија је измицала
иза картонских кутија и ројти паучине
и јаре наступајућег лета.

Пустиња је почињала после загрљаја.
На крају пустиње је била - шума,
а у шуми, шумска вила, нацерена.

(26. август 1996. Око 22 ч.)

Један печки спруд


3

Чему овај прут?
Да шиба?
Да шиба моју леност?
Одлагање?
Пробудили су ме. Громови.
Пчела, сударајући се
са прозорским стаклом.
Имам прут, али нећу убити пчелу.


4

Све је друкчије него у кошници.
Мед је сложен у саће
до врха кошнице.
И памћење је сложено
на сличан начин.
Тамо где почињу багремове шуме,
памћење има свој кованлук.

Цедити памћење? Није ли то еуфемизам?

Песма у настајању шибана прутом
као ивањско цвеће олујним ветром,
враћа се, као клатно, облацима.
У амбисима двоструких огледала
сећање је сложено у памћењу.

У геометрији саћа.

Облаци су се спустили на брдо,
вране на багремаре.
Корачају кроз сећање
мртви - живи
лакоћом лахора.

Чему овај прут?
И мазохизам?
Ту је центрифуга
да одвоји мед од саћа...


(1. септембар 1996. Око 12 ч.)

      = извор: Из необјављених стихова српских песника

Белатукадруз, лето, 2017.

субота, 22. јул 2017.

Bačije u Boljetinu

Ако не будете у добром духовном стању тешко ћете издржати

JEZIVE TAJNE ILUMINATA - Skeleti su ugrađivani novi most !?

Milan Vidojević - PREUZIMANJE DUHOVNOG SVETA -Posle neobičajene promene...

PRVI VELIKI POSAO ANE BRNABIC: Vraca se sa punim dzakom para!

Посао и духовни живот



Објављено је 24.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке том четврти

КАПЛАРСКО КОЛО / Александар Лукић



Александар и Мирослав Лукић (јул 2017, сеоска кућа Лукића у Мишљенмовцу, снимак Бранке Веддер)


КАПЛАРСКО КОЛО


Раскречене жабе затекох у маслинасто 
кожним шињелима маскиране - сијају 
као углачане панталоне на војничком туру;
ти неформални шестари са држаља црних 
грана поврх воде, пред сумрак крекећу - 
оду за одом у моју част, моји једини навијачи 
од малена, током лета, пумпају балончиће 
крај образа, па испуштају ваздух. Само тако.

Помешани тонови трубе и саксофона истовремено:
капларско коло – музицира пук. Тачно у такт.

На тренутак балончићи, стиче се утисак,
личе на зреле беле дудињке кад пробијају из лишћа,
са ситним тачкицама младежа по себи.

Оних дана, кад риба није гризла,
слушао сам ту посвећену арију, напољу,
јер, узалуд излазисмо на реку: а песма се није дала.
На неки начин, да није који вилин коњиц слетео 
плав као мастило, на пропутовању поред нас, 
на врх удила, успавали би смо се од досаде. Јадан свет.

Свет затечен спуштених гаћа. 
У недобу, надобудан, то сам већ рекао.

Жабе увек гризу црну муву
натакнуту на удицу. Врстан мамац 
за водоземца. Али, такав лов не упражњавам.

Држим до жабљег певања.
На неки начин делим ту судбину.

Но, деси се: доконих попова одвајкада има,
да искорењују весела земна створења. Тако, 
жабац скочи кроз ваздух да улови муву, а оно, 
олимпијски атлета, нађе се на постољу упецан. 
Овенчан одличјем одвећ бедним – виси обешен.

Ево у овом посве обредном часу, за поезију, 
жабљи пример гони ме да мислим на дечаке
што су по снежном сеоском путу некад
купили у лимену кофу коњску балегу.

Ко је имао срећу од дечака да иде за штајерцима 
у рану зору, могао је скупити из цуга пуну кофу: 
златне јечмене ваљушке. Слушајући коње како фркћу.
Пушила се балега у дечјим рукама.
Пушила неко време из кофе до куће.

Очеви користе нељудску силу снаге, ко њихови очеви,
кад гоне на јутарњу робију: скупљања коњских ваљушака.

Брежуљци златних остава балеге на путу,
чекаше мене будућег песника, као путокази за живот,
обележивши ме на тај начин у мојој генерацији. 

Један стари жабац са површине воде, стара кука – 
као споменик св. Саве због угледа свеца 
у бронзи ливен, гледа ме деценијама право у очи.

У тамном виру једва успевам да уочим свој одраз:
камо је нестао живот, пођох ли путем за њим?

Profesor Spasoje Vlajić - Astralni letovi - Rtanj je jedinstvena planina...

недеља, 09. јул 2017.

МОЛИТВА О. ЈУСТИНА СВ. АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ



Објављено је 17.11.2012.
Опис: Молитва Оца Јустина Светом Архангелу Михаилу
Музика: Херувимска Песма, Стеван Стојановић Мокрањац

Унутрашња несређеност и спољашњи изглед



Објављено је 08.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке Том први