СРОДНЕ ВЕСТИ

          ХРВАТСКИМ властима Београд је од почетка 2014. године предао 34 протестне ноте. Такође, на адресу Загреба отишло је чак око 7.000 различитих службених дописа који су се односили на многобројне проблеме, спорове и захтеве Срба из Хрватске, а на огромну већину њих никада није одговорено! 
          Ови подаци "огледало" су српско-хрватских односа током последње две године, додатно усијаних одлуком вуковарских власти да забране ћирилицу. И овим поводом, Министарство спољних послова Србије предало је протестну ноту амбасади Хрватске у Београду, али је и после ње званични Загреб остао нем на потез локалних власти
          у граду на Вуки.
          На другој страни, представници српске заједнице у Хрватској још нису одлучили шта ће бити њихов наредни корак: хоће ли од Уставног суда затражити оцену уставности скандалозне одлуке или ће се обратити Европској унији јер је нарушен претприступни споразум о прикључењу Хрватске ЕУ.
          Према оцени министра за рад Александра Вулина, од реаговања хрватске владе важније је да ли ће и како реаговати ЕУ:
          - Ако ЕУ својој чланици може да дозволи да забрани употребу писма једном народу и сећање на Србе којих је у Хрватској веома мало, питање је какве су то онда њене вредности?

          Вулин је замолио надлежне у ЕУ да себи поставе једноставно питање: колико би им времена требало да изађу са јасном реакцијом да је ово урађено било ком другом народу у Европи, а хрватску владу замолио је да распусти Веће које се прославило певањем усташких песама.
          - Може ли неко да замисли да се, рецимо, у Белгији или Италији забрани употреба немачког језика? 
          После забране ћириличног писма, остало је да се још само забрани СПЦ. И онда заиста Срба у Хрватској више неће бити ни у сећању - навео је Вулин.
          СРАМОТА И КАЛКУЛАЦИЈЕ ХДЗСАВЕЗ антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске одлуку вуковарског већа оценио је неморалном и извором нових мржњи: - Измене статута су хрватска срамота. Руководство ХДЗ је 2009. одлучило да уведе двојезичне натписе када је Хрватска требало да буде примљена у ЕУ. Сада, када је Хрватска у ЕУ, иста та странка очито сматра да права националних мањина више нису битна. Уклањањем двојезичних натписа у предизборно време, ХДЗ жели да се прикаже као једина патриотска странка, мада је резултат сасвим супротан.
          "Рат око ћирилице", према оцени хрватског аналитичара Давора Ђенера, угрожава позицију Хрватске у Вуковару и на Дунаву, али да креатори политике у Загребу тога нису свесни:
          - Мора се обезбедити да вуковарски Срби могу да комуницирају својим језиком и писмом с јавним властима. 
          Идући корак су топографске ознаке. То право ће се с лакоћом остварити ако хрватска заједница за себе препозна неку корист у познавању ћириличног писма.
          Вуковарску забрану осудила је јуче и СНП, наводећи да је на делу "логичан наставак нацистичко-усташке геноцидне вертикале која током читавог 20. века Србима у Хрватској оспорава право на живот и постојање". 
          Из ове партије подсећају да је међу првим законским одредбама усташке НДХ била забрана ћирилице.
          Покрет за преокрет оценио је да се потезом вуковарских власти не руши само хрватски устав и обавезе преузете прикључењем ЕУ, већ и међународно потврђени Ердутски споразум о мирној интеграцији тог подручја у правни оквир Хрватске.