БРАТСТВО по оружју, рођено у Првом светском рату, довешће следеће недеље у Србију потомке руских ратника из Ногинског региона у Мословској области. На Дан победе они ће се поклонити сенима 3.000 својих предака који су као официри и војници 209. Богородског пука погинули бранећи Србију 1914. и 1915. године.
Унуци и праунуци хероја Великог рата увеличаће централну прославу Дана победе и Дана Војске, која ће ове године бити одржана у Зрењанину. То ће бити и прилика да се освежи сећање на заједничко ратовање и жртве које су на олтар слободе принели српски и руски војници. У част херојима са реке Кљазме, на дефилеу зрењанинским улицама, међу српским пуковским заставама, биће пронет и ратни стег избрисаног Богородског пука.
- Када је Аустроугарска 1914. године напала Краљевину Србију у Богородску, граду који је касније добио име Ногинск, мобилисано је 3.000 војника и официра - прича начелник Средњобанатског округа Душан Шијан, коме припада заслуга за обнову старих српско-руских веза. - Они су формирали 209. богородски пук и кренули да помогну српској војсци.
Руси су се борили као лавови, ни за педаљ нису заостајали за српским војницима. Делећи све муке и ратна искушења прошли су све ратне победе 1914 и 1915. године. Храбри војници одбили су повлачење ка Црној Гори и Албанији. Ретки преживели Руси збили су своје редове, сачекали непријатеља и сви одреда - погинули. Своја ратна знамења и сопствене кости 209. пук уградио је у слободу Србије.
ШЕТЊА У ЧАСТ БЕСМРТНОГ ПУКА 9. МАЈААмбасада Русије позвала је грађане да 9. маја на Дан победе над фашизмом у оквиру манифестације "Бесмртни пук" прошетају београдским улицама са фотографијама преживелих рођака који су учествовали у одбрани земље у оба светска рата. - Бесмртни пук ће бити још једна прекретница у заједничкој историји Србије и Русије... Ако Срби изађу са портретима својих хероја, свет ће поново видети да остајемо заједно - наведено је у саопштењу.
Иако је од Великог рата прошао цео век ратна дружба српске и руске војске није заборављена. Покидане везе су поново спојене. Потомци српских и руских ратника после дуго година разменили су успомене на страдале претке. Оружјем исписано пријатељство у рату, век касније, настављено је у миру.
- Богородски пук задужио је Србију. Симболично ћемо се одужити истицањем заставе ове јединице на Дан победе. Реплику оригиналне заставе 2014. потомци ратника поклонили су нашем Музеју. Уз звуке "Марша на Дрину" биће пронета заједно са српским пуковским заставама - наглашава Шијан.
Међу Русима који ће на Дан победе из Подмосковља допутовати у Зрењанин, између осталих, биће и пензионисани пуковник Владимир Петрович Жигач. Данас успешан привредник и власник компаније "Јамакино" за време НАТО бомбардовања Југославије био је у активној служби. Овај пуковник један је од команданата чувене руске операције заузимања аеродрома у Приштини 1999. године. У групи потомака биће Сергеј Сергејевич Марин, некадашњи командант Балтичке флоте Руске армије.
Долазак потомака хероја из Богородска, по свему судећи наћи ће се и у документарном филму "Раме уз раме", који припрема историчар филма Божидар Зечевић.
- Повод за филм јесте век од две изузетно значајне битке коју су водиле српска и руска војска - каже Зечевић. - Половином септембра биће тачно 100 година од освајања Кајмакчалана, у ком су учествовали и руски војници. Истог дана на Добруџи се заједно са Русима борила Српска добровољачка дивизија.
Зечевић подсећа да је у ове две борбе живот изгубило око 12.000 српских и руских војника. Његово остварење продуцира "Застава филм" у сарадњи са руским ТВ каналом Звезда.
ЗАСТАВА
Застава 209. пука, после слома 1915. године нетрагом је нестала и дуго се сматрало да је заувек изгубљена. Потомци ратника из Подмосковља, међутим, нису се предавали и после дуге потраге 1998. године пронашли је - у Србији. Преживела је захваљујући храбрости пуковског свештеника који је пред одсудну битку скинуо са копља и обмотао је око својих груди. Упркос смртним повредама ратни стег је успео да изнесе и преда га ретким преживелим српским војницима. Овај барјак, симбол братства двају народа, враћен је у Русију и данас се чува у Санкт Петербургу.