Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону

Да ли би у склопу неопходног процеса децентрализације Србија требало да добије и нову престоницу, попут појединих земаља?

Република Србија без сумње спада међу земље са израженим различитостима између појединих региона унутар њихових граница. Регионалне разлике у погледу економског развоја су умногоме последица свеобухватног процеса централизације земље. Антагонизам на релацији престоница–провинција никако није нов феномен. Међутим, чињеница да је у Србији све више оних који искључиво Београд виде као место где себи могу обезбедити материјалну егзистенцију, упућује на закључак да је централизација заиста отишла предалеко. Иако је повећање концентрације становништва у граду попут Београда свакако природан и пожељан процес, оно је у великој мери појачано лошим економским стањем у унутрашњости земље. Децентрализација и подела Србије на регионе су апсолутно неопходни. Међутим, да ли би у склопу ових процеса Србија, попут појединих земаља, требало да добије и нову престоницу?

Евентуално премештање престонице би несумњиво имало како знатне економске последице, тако и известан симболички значај. Искуства држава попут Бразила и Турске потврђују овај став. Промена седишта државних институција је у овим земљама као по правилу била праћена економским бумом у до тада запостављеним подручјима. Присуство државне администрације и новостворени изузетан стратешки значај су представљали „мамац“ за привредне субјекте, чије ангажовање и инвестиције су проузроковале оживљавање тих области. Овај процес ни у најмањој мери није угрозио статус бивших
престоница. Оне су на основу свог стратешког положаја, постојеће инфраструктуре и финансијске моћи задржале позиције најважнијег  центра у земљи, без обзира што су престале да буду седиште политичких институција.

С обзиром на позитивне учинке које би оваква врста децентрализације могла донети, свакако да не треба искључити могућност да се она спроведе и у Србији једног дана. У складу с тим, логично се поставља питање који градови у Србији уистину поседују потенцијал да би могли да заузму  место политичког центра Србије?

У први план као потенцијалне алтернативе Београду свакако да искачу Нови Сад и Ниш. Нови Сад несумњиво поседује капацитете да заузме позицију нове престонице, чиме би се „разбио“ толико истицани политички, економски и друштвени централизам Београда. Сасвим је сигурно да би оваква иницијатива од појединих кругова била дочекана као атак на аутономију Војводине. Међутим, ако би премештање престонице у Нови Сад било праћено неопходном суштинском децентрализацијом Србије и пуним поштовањем Уставом загарантованих права Покрајине, такви аргументи би били потпуно неосновани. Са изузетним економским потенцијалима, географским положајем и историјом у којој је већ имао улогу политичког центра, Нови Сад, без сумње, представља сасвим логичан избор.

Нови Сад као нову престоницу препоручују економски потенцијали, географски положај и чињеница да је већ имао улогу политичког центра

Међутим, с обзиром на економско стање у јужним деловима Србије, Ниш се можда намеће као подеснији град-кандидат. Премештање главног града у овај део земље би сасвим сигурно унело нову динамику у функционисању тих области, односно представљало би кључан чинилац у покретању развоја помало запостављеног региона. Такође, измештање престонице у град на Нишави би било од великог симболичког, па чак и од психолошког значаја. Политичке и војне институције са седиштем у Нишу би подразумевале појачано присуство државе и свакако би у одређеној мери превентивно утицале на могуће сукобе на Косову и у Прешевској долини.

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону

Сви претходно наведени аргументи важе и за прву престоницу модерне српске државе Крагујевац, с тим да тај град располаже додатном предношћу у односу на остале градове-кандидате. Чињеница да се он налази у самом срцу територије Србије би се у будућности могла показати од непроцењивог значаја.

Крагујевац је био прва престоница модерне српске државе

Иако је у већини земаља случај да је највећи и најважнији град уједно и престоница, чињеница да се ствара све већи јаз између Београда и остатка Србије свакако да упућује на размишљање о овом питању. У земљи са толико израженим регионалним разликама, таква одлука би несумњиво могла допринети позитивном заокрету у њеном развоју.

Београд, као значајно тржиште и захваљујући свом положају и инфраструктури, тиме нипошто не би био онемогућен да се развија. Истанбул није изгубио позицију најмоћнијег турског града иако је престоница већ 90 година у Анкари, чиме је „пробуђена“ турска провинција а самим тим и њена економија. С обзиром на неспорне позитивне и готово минималне негативне последице које би оваква врста одлуке произвела, ова идеја је несразмерно мало заступљена у српској јавности. Ипак, због крајње неизвесне будућности Србије и њене прошлости препуне судбоносних одлука, немогуће је искључити могућност да она једног дана буде и остварена.

        = преузет чланак, СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ :  Горан Батиница